Проклети Дука Шетковић 0001    Гоји мајка једихнога сина, 0002    Јербо му је бабо преминуо, 0003    Нејак осто у бешљици малој, 0004    По имену Дука Шетковићу. 0005    Јадна га је миловала мајка 0006    Ко у глави оба ока своја, 0007    Кројила му дуго и широко, 0008    Стерала му меко и високо, 0009    Више Дука у годину расте, 0010    Него други у три годинице. 0011    Кад му било шеснаест година, 0012    Млада Дуку оженила мајка 0013    С једном цуром пуно племенитом, 0014    Племенитом, али охолитом, 0015    Пред којом је мајку потиснуо, 0016    Из бијела двора исплашио. 0017    Подаде јој крал’јеша крстача 0018    И у руку дренову тољагу. 0019    Пође јадна у гору зелену, 0020    Траву ије, а водицу пије, 0021    Своје т’јело тешким бичим бије. 0022    Иза тога до годину дана 0023    Дуци љуба породила сина, 0024    Па с’ отправи Дука Шетковићу, 0025    Отправи се у лов у планину, 0026    Да би добра лова уловио, 0027    Што би свога кума погостио, 0028    Кадар крсти сина малахнога. 0029    Лови ловак гори по зеленој, 0030    Ловио га љетни дан до подне; 0031    Није Дука ништа уловио, 0032    Ал се био тешко уморио. 0033    Удру коња зеленом горицом. 0034    Кад изађе друму насред пута, 0035    Супроћ њему јадна мајка своја 0036    Какор звијер из горе зелене. 0037    Кад видјела Дуку, сина свога, 0038    Хитала се коњу за дизгине, 0039    Па је Дуци сину говорила: 0040    „Добар дошо, мој милосни синко! 0041    Јеси ли ми здраво и весело, 0042    Је л’ ти здрава на дому љубовца, 0043    Је л’ ти чедо породила мало?“ 0044    А када је Дука сагледао, 0045    Овако јој био говорио: 0046    „Ход’ отоле, једна укоснице, 0047    Укоснице, од горе вјештице! 0048    Гдје си сина овдје угледала? 0049    Ал је така моја мила мајка, 0050    Мајка моја у двору госпоја? 0051    Служе ми је по девет робиња!“ 0052    А кад га је мајка разумјела, 0053    Па је мајка Дуку заклињала: 0054    „А мој Дука, моје д’јете драго! 0055    А мој Дука, мој једини сине! 0056    Тако теби неба високога, 0057    А на небу Бога истинога, 0058    Истинога, да и праведнога, 0059    И мојега мл’јека бијелога, 0060    Чијем сам те одгојила мајка, 0061    Води мене двору бијеломе! 0062    Храни мене, гдје и коња твога, 0063    Давај мени, што и коњу твоме! 0064    Јербо се је мени додијало 0065    Ходит, сине, по гори зеленој, 0066    Траву јести, хладну воду пити, 0067    Обијати дрвље и камење, 0068    И тражити, чијем се хранити, 0069    И немиле зв’јери обранити!“ 0070    А када је Дука разумио, 0071    Па да видиш сина немилога, 0072    Маше руком (да би усахнула!) 0073    И потеже гвоздене канџије, 0074    Мајку своју по рукама бије, 0075    Да се пушти коњу од дизгина. 0076    Па да видиш ђавола и сина, 0077    Још му ни то доста не бијаше, 0078    Него руком и канџијом маше 0079    (Да Бог да му пуста останула!) 0080    И удара гвозденом канџијом 0081    Преко чела јадне мајке своје. 0082    Оба јој је ока осл’јепио, 0083    Сл’јепа паде на студене ст’јене! 0084    И то њему доста не бијаше, 0085    На њу ловске хрте наплашио. 0086    Били би је јадну раскинули 0087    И разн’јели по гори зеленој, 0088    Да не има дренову тољагу 0089    У сл’јепијем рукам нејакијем. 0090    Бранила се дреновом тољагом, 0091    Па на ст’јени свога сина клела: 0092    „О мој Дука, моје д’јете драго! 0093    Прије него дошо двору б’јелом, 0094    По путу те тешка болест стигла 0095    И не мого б’јелу двору доћи. 0096    Ни љубовцу очима видјети. 0097    Не остало од тебе порода. 0098    Брзо ти га љуба пожељела. 0099    Немила те болест допаднула; 0100    Боловао дана и година, 0101    Дан по данак девет годиница, 0102    На теб’ здрава не остало меса. 0103    А што љута болест не тргала, 0104    Од кости ти месо отпадало, 0105    Кроз кости ти трава проницала, 0106    Кроз нокте ти мрави пролазили, 0107    Крвцу пили, месо разносили, 0108    А на очи мухе нападале 0109    И сваке ти јаде задавале, 0110    Па не мого умр’јет ни пребољет 0111    За земана девет годин дана! 0112    Кадар умреш, мој несрећни сине! 0113    Црна земља, којој дугујемо, 0114    Не била ти лака ни малахна, 0115    Него тешка и претешка, сине! 0116    Тебе она држати не могла, 0117    Метала те из себе нада се. 0118    О теби се чудо казивало, 0119    Купило се мало и велико 0120    И у страху к теби долазило. 0121    С тобом ми се намучили људи, 0122    Калуђери, фратри и дијаци. 0123    Обијали тамо и овамо, 0124    Метали те у море дебело, 0125    Ни море те одржат не шћело, 0126    Вет под тобом силно узаврело. 0127    Па и оно тебе изметало 0128    И метало у високе ст’јене! 0129    Мучио се три бијела дана, 0130    Обијао тамо и овамо, 0131    Док надођу врање и орлење 0132    И однесу јадне кости твоје 0133    И проспу их по горам извањск’јем, 0134    Камо људска стопа не допире!“ 0135    Оста јадна на ст’јени студеној 0136    Проклињући сина проклетога, 0137    Све га куне и у камен туче. 0138    Дука оде гором наприједа. 0139    Гони врана коња низ планину, 0140    Од мајке се мало одмакнуо. 0141    У путу га глава забољела. 0142    Ни коња се држати не може, 0143    Нити може б’јелу двору поћи. 0144    Једва сађе у поље Петрово, 0145    Гдје је било тридест манастира, 0146    А у њима шест сто калуђера, 0147    Три стотине фратра головрата, 0148    А толико младијех дијака. 0149    Једва дође к првом манастиру, 0150    На манастир фра Илије фратра. 0151    За вратима Дука закуцао, 0152    Озивље се фра Илија фратре: 0153    „Ко то мени куца за вратима?“ 0154    Јадан Дука једва проговара: 0155    „Ја сам, оче, драги господине! 0156    Тешко ме је забољела глава, 0157    Путовати не могу напр’једа 0158    Од болести русе главе моје. 0159    На конак ме прими за вечерас, 0160    Драги оче, у ћелије твоје, 0161    Да ли би ми сјутра боље било!“ 0162    А кад чује фра Илија фратре, 0163    Манастиру отворио врата. 0164    Прима Дуку и дава му руку 0165    И води га у ћелије своје. 0166    Како леже Дука Шетковићу, 0167    Како леже, не диже се веће. 0168    Тешка га је болест обрвала, 0169    С дана на дан јаче посвајала. 0170    Од кости му месо отпадало, 0171    А кроз кости трава ударала, 0172    А кроз нокте мрави пролазили, 0173    А на очи мухе нападале, 0174    Дан по данак девет годин дана. 0175    Кад му данак од умрћа дође, 0176    Божја се расрдила правда. 0177    Узаврело море на валове, 0178    На валове модре и крваве, 0179    О мрк’јенте разбија валове, 0180    Од капаља живи огањ скаче. 0181    Кад то видје оче игумане, 0182    Тешко се је оче препаднуо. 0183    Па покупи фратре и дијаке, 0184    Па је њима оче бесједио: 0185    „Дјецо моја, фратри и дијаци! 0186    Међу нама њека велика је, 0187    Кад се божја расрдила правда! 0188    Да молитву тешку учинимо, 0189    Милоснога Бога замолимо 0190    И дјевицу Језусову мајку, 0191    Да б’ се сиње море умирило, 0192    А божија утажила правда.“ 0193    Поклекоше, Богу се молише 0194    И пречистој Језусовој мајци. 0195    Кад се добро Богу помолили, 0196    А изађе отац игумане 0197    Под манастир на поље зелено. 0198    Па у сиње погледао море, 0199    Је л’ се сиње море умирило. 0200    Ал се море умирило није, 0201    Ни божија правда утажила, 0202    Нег се море помамило горе. 0203    Све крваве прољева валове. 0204    Полу равна поља потопило. 0205    Кад то видје отац игумане, 0206    Вратио се к свету манастиру. 0207    Кад на врата манастира дође, 0208    Пада оче на кољена своја, 0209    Уз кољено завраћа мантију, 0210    Па се гол’јем по кољеним вуче, 0211    А од врата светог манастира, 0212    Докле оче до олтара дође, 0213    На којему пропет Језус сташе. 0214    Бога моли, грозне сузе рони, 0215    Да б’ се божја утажила правда, 0216    А сиње се море умирило. 0217    Кад се оче Богу помолио, 0218    На црквена врата исходио, 0219    Па погледа низ то море сиње, 0220    Је ли му се море умирило? 0221    Ал се море умирти не море, 0222    А божја се не утажи правда. 0223    Кад видио отац игумане, 0224    Па пошета низ поље Петрово 0225    На манастир фра Илије фратра, 0226    Па га старац дозиват стануо: 0227    „Ах, мој брате, фра Илија фратре! 0228    Да ти кога у ћелији нејмаш, 0229    Какву младу не држиш дјевојку, 0230    Да с њом фратри гријех не чините? 0231    Божија се расрдила правда, 0232    Узаврело море на валове, 0233    На валове модре и крваве. 0234    Равно ће нам поље потопити, 0235    Манастире свете оборити, 0236    Тешки јесу гр’јеси међу нама.“ 0237    Говори му фра Илија фратре: 0238    „А мој брате, отац игумане! 0239    Ја не имам никакве дјевојке, 0240    Да је држим у ћелији мојој, 0241    Нег једнога болесна јунака, 0242    По имену Дуку Шетковића, 0243    Кој’ болује у мојој ћелији 0244    Ево има девет годин дана. 0245    Да га видиш, оче игумане! 0246    Од јада га не би разгледао.“ 0247    Кад то чује отац игумане, 0248    У ћелију старац загазио. 0249    Када видје Дуку Шетковића, 0250    С обе руке очи преклопио 0251    И говори отац игумане: 0252    „Велик ти си гријех учинио, 0253    Кад си тако Богу омрзнуо! 0254    Ол је чији уздах одлетио 0255    И високо небо проломио, 0256    Допао се Богу до пр’јестола. 0257    Ол те чија клетва достигнула? 0258    Заклињем те, болана делијо! 0259    Заклињем те Богом праведнијем, 0260    Праведнијем Богом рањенијем, 0261    Исповјед’ се, болани јуначе!“ 0262    Када га је Дука разумио, 0263    Стаде Дука, па се исповј’еда. 0264    Кад му своје гр’јехе припов’једа 0265    И како је потиснуо мајку, 0266    Што је својој мајци учинио, 0267    Отплашио у гору зелену, 0268    Траву јела и водицу пила, 0269    Своје т’јело тешким бичим била, 0270    Кад ловио, како је видио, 0271    Како га је мати поздравила, 0272    А немило био одвратио 0273    И канџијом руке нагрдио 0274    И још оба ока осл’јепио, 0275    На њу своје хрте наплашио, 0276    Па да га је тешко проклињала … 0277    То изусти Дука Шетковићу, 0278    То изусти и душу испусти. 0279    Кад видио фра Илија фратре, 0280    Л’јепо га је био укопао 0281    Уз оп’јело и молитву свету, 0282    Каконо је закон у фратара. 0283    Залуду га био укопао, 0284    Кад га земља држат није могла: 0285    Земља га је црна изметнула. 0286    А кад видје фра Илија фратре, 0287    Узме оче дишиплине тешке, 0288    Па је своје т’јело ударао, 0289    Да по Дуци црна крвца пада. 0290    Још га фратар заклињат стануо. 0291    Па да видиш, што н’јеси видио! 0292    Мртав Дука ко жив проговара: 0293    „Не мучи се, фра Илија фратре! 0294    Твоје т’јело не ударај за ме. 0295    Нит се мучи, нит ме укопавај; 0296    Оваке су клетве моје мајке. 0297    За три дана овако ће бити, 0298    Док надођу врање и орлење 0299    И однесу јадне кости моје.“ 0300    Кад то чуо фра Илија фратре, 0301    Прекрсти се и одијели се, 0302    Ал остали не ће калуђери, 0303    Ни он старац оче игумане. 0304    Јамише се куке и мотике, 0305    Па му друго гребље ископаше, 0306    Трипут дубље, нег је прво било. 0307    У њ положе мртво Дуке т’јело 0308    Уз молитву и свето оп’јело. 0309    Ал да видиш чуда големога! 0310    Не прођоше ни четири сата, 0311    Залуду им молитва и мука, 0312    Опет на двор изашао Дука. 0313    Ту се купи мало и велико, 0314    С њим обиљу тамо и овамо 0315    И муче се и чуде се људи, 0316    Калуђери, дијаци и фратри. 0317    Неко вели: „Да га оставимо.“ 0318    Неко вели: „Да га укопамо.“ 0319    Док не рече старац игумане: 0320    „Што ће мука, кад је проклет Дука! 0321    Нег јамите, у море баците.“ 0322    Јамише га и увалише га, 0323    Нека би га море радовало, 0324    Кад га земља да усприми не ће. 0325    Али Дуку баш ни море не ће. 0326    Нег му т’јело у мрк’јенте меће. 0327    Ту се купи врање и орлење, 0328    Залијеће у стрмено ст’јење. 0329    Не лијећу, да се чуде зв’јери, 0330    Ни да жале несретнога Дуку, 0331    Вет гладињу да утаже муку, 0332    Па му грабе и разносе месо. 0333    Но да видиш чуда големога! 0334    Колика се чета сакупила, 0335    Грабљивога скота перјатога, 0336    Да би Дука трипут већи био. 0337    Ни ручка им не би направио. 0338    У брзо му нестануло меса, 0339    Па се тице вију пут небеса. 0340    Гракће врање, клијешти орлење, 0341    Јер се пусто наситило није, 0342    Па се врће опет у стијене, 0343    Гдје је т’јело Дуке несретнога. 0344    Па кад није у што кљун забости, 0345    Јуриш чине и на голе кости. 0346    Свак их чупа и по њима туче, 0347    Свак их дрпи и у кљуну вуче, 0348    И разноси, куд је кому драго. 0349    Кад му били кости разнијели 0350    И просули у извањске горе, 0351    Теке тада умири се море 0352    И божија утажи се правда. 0353    О вечери мирни калуђери 0354    И он старче оче игумане. 0355    Фра Илије на вечери није, 0356    Он је заран нешто брчукнуо 0357    И залио неколико пута, 0358    Па ми спава, ни о чем не сања 0359    У ћелији, на кревету своме, 0360    Јер он сјутра хоће да устане 0361    Нешто прије него јутро сване, 0362    Да на дернек иде на Дољане. 0363    А проклети Дука Шетковићу 0364    С врагом био, па га и однио!